Поштанска марка „Културно-историјско наслијеђе - зграда Централне банке Босне и Херцеговине“

У оквиру Годишњег програма издања пригодних и редовних поштанских марака за 2022. годину, ЈП БХ Пошта издало је прогодну поштанску марку на тему и мотив „Културно–историјско наслијеђе – Зграда Централне банке Босне и Херцеговине“, чија је промоција одржана данас, 5.9.2022. године у згради Централне банке Босне и Херцеговине у Сарајеву.

С тим у вези, Централна банка Босне и Херцеговине (ЦББиХ) изражава изузетно задовољство чињеницом да је и њена зграда, као национални споменик, постала дијелом историје поштанских марака које издаје ЈП БХ Пошта, посебно имајући у виду да је поштанска марка издата у години у којој Централна банка Босне и Херцеговине обиљежава 25 година рада.

„Ове године, када наша институција обиљежава четврт вијека свог рада, БХ Пошта је дала свој допринос издајући пригодну поштанску марку, са мотивом по којем су Централна банка Босне и Херцеговине и град Сарајево препознатљиви“, изјавио је гувернер Централне банке Босне и Херцеговине др Сенад Софтић током промоције, истакавши да је Централна банка Босне и Херцеговине свих ових година стуб монетарне и финансијске стабилности.

Извршни директор Сектора за поштански промет ЈП БХ Пошта г. Авдија Нумановић истакао је овом приликом да ЈП БХ Пошта, кроз свој дугогодишњи рад, настоји очувати традицију и културно-историјско наслијеђе Босне и Херцеговине.

„У импонзантном здању Централне банке, уједно и националном споменику БиХ, данас промовишемо поштанску марку посвећену управо овој згради и њеном значају за све грађане, кроз историју, а посебно кроз њен рад“, рекао је г. Нумановић, додавши да је Централна банка Босне и Херцеговине једна од најстабилнијих и најуспјешнијих институција у БиХ која је, у међународним и домаћим круговима, високо етаблирана као снажна, професионална и одговорна институција.

Поштанска марка посвећена згради Централне банке Босне и Херцеговине издата је 10.000 примјерака, номиналне вриједности 1,50 КМ, а аутор марке је дизајнер БХ Поште Абдулах Бранковић. Такође, одштампан је и пригодан ФДЦ коверат.

Зграда Централне банке Босне и Херцеговине грађена је у периоду од 1929. до 1932. године као главна филијала државне Хипотекарне банке. Изградња је започета према пројекту архитекте Милана Злоковића, а сценограф Народног позоришта у Београду Владимир Павлович Загородњук био је задужен да изради осам рељефа за чеоне и бочне фасаде. Исти је аутор и двије бронзане монументалне фигуре мушкарца и жене постављене уз главни улаз, по којима је ова зграда, а и институција Централне банке Босне и Херцеговине, можда и највише препознатљива у јавности.

Током периода 1992–1995. године, у згради су чувани предмети од велике културно-историјске вриједности, а послужила је и као архив Републичког завода за заштиту културно-историјских споменика. Познато да је сарајевска Хагада чувана у овом објекту све до краја рата. Од 1997. године када је основана, у овој згради је смјештена Централна банка Босне и Херцеговине. Одлуком Комисије за очување националних споменика БиХ зграда је 2009. године проглашена националним спомеником.

„Централна банка Босне и Херцеговине, истовремено свјесна важности и историјског значаја овог здања које јој је повјерено на чување и управљање, годинама улаже значајне напоре и финансијска средства како би овај бисер културне, хиторијске и архотектонске баштине БиХ био одржаван на адекватан начин“, истакао је гувернер Софтић.

Тако су током 2019. и 2020. године извршени конзерваторски радови на киповима, као и санација степеништа на улазу у објекат.