Факторинг: Правни оквир

Факторинг је у повитку у БиХ. Не постоји закон о факторингу, али се може пронаћи законски оквир за факторинг у извјесном броју различитих ентитетских закона.

Постојање званичних правних прописа не гарантује пословну ефикасност. Када је ријеч о правном окружењу за факторинг, извршење уговора и ефикасност судова у рјешавању потраживања је нарочито значајно. Нарочито је битно да уговори буду завршени или извршени на вријеме, у вријеме почетка рада компанија с новим клијентима.

Локални прописи о факторингу

Како је примијећено, БиХ нема закон о факторингу. То не значи да не постоји законски оквир. Извјестан број ентитетских закона, у комбинацији, обезбјеђују законски оквир у којем се може вршити факторинг:

  • Закон о имовини правних лица (1984/1992, Службени гласник РБиХ 2/92),          
  • Закон о облигацијама усвојен 1978. (Службени гласник СФРЈ 29/78 и други),                 
  • Закон о компанијама (Службени гласник ФБиХ 23/99, Службени гласник РС 127/08)
  • Закон о банкама (Службени гласник ФБиХ, 39/98 и 14/02, Службени гласник РС 44/03) - нема ништа у том закону што би спријечило да факторинг буде посебна област
  • Закон о регистрацији компанија (Службени гласник ФБиХ 4/2000; Одлука у Службеном гласнику 12/00, 23/00)
  • Закон о Централној банци (Службени гласник БиХ 1/97)
  • Закон о банкроту (Службени гласник РС 67/02, Службени гласник ФБиХ 29/03)
  • Закон о ликвидацији (Службени гласник ФБиХ 29/03, Службени гласник РС 64/02)

Банкрот

Почетком јула 2003, Закон о банкроту је измијењен (Службени гласник ФБиХ 29/03, Службени гласник РС 67/02) према њемачком закону. Већина ових измјена је погодна за факторинг.

Поглавље о преструктурисању је значајно за факторинг. Основна идеја која се налази иза ових прописа је да несолвентни дужници не морају бити прогнани са посла. У складу с планом несолвентности, тј, планом за преструктурисање, велики број пословних аранжмана може бити задржан да би се несолвентни дужник задржао на послу. Фактор може активно учествовати у њима и задржати или своја или права својих клијената у случајевима несолвентности.

Ликвидација

Закон о ликвидацији је усвојен у исто вријеме када и прописи о банкроту (Службени гласник ФБиХ 29/03, Службени гласник РС 64/02). Оно што је битно за факторинг је да се у новом закону задржава контрола судова  над процесом ликвидације и да кредиторе директно штити ликвидатор.

Закон о облигацијама

Закон о облигацијама садржи опште прописе о облигацијама, уговорима и штети који се односе на факторе директно или путем интерпретације. Измјена овог закона (Службени гласник СФРЈ 29/78, Службени гласник ФБиХ 29/03) садржи нову претпоставку да се камата на неплаћени дуг преноси заједно с главницом.

Уговори

Закон о облигацијама укључује правила о томе како креирати уговоре (чланови 26-83). Обухваћени су и уговори и опциони уговори. Фактори инсистирају на писаној форми уговора.

Пренос

Пренос је основи уговорни инструмент за пребацивање потраживања, што се може радити независно или на основу преноса уговора као цјелине. У члановима 436-445 Закона о облигацијама разматра се пренос, захтјеви везани за потраживања која се не могу пренијети или када дужник мора бити обавијештен о трансферу. 

Уговор о гаранцији

Заштита од немогућности плаћања од стране фактора значи да се клијенту требају обезбиједити гаранције да ће потраживања бити плаћена, ако не од стране дужника онда од стране фактора. Кад је ријеч о закону БиХ, постоје два главна начина да се то осигура: уговор о гаранцији и уговор о провизији. Генерално говорећи, овај пропис је позитиван за факторинг.

Наплата потраживања

Оба ентитета БиХ су наслиједили Закон о извршној процедури бивше Југославије (Службени гласник ФБиХ 2/92, Службени гласник РС 17/93 и 14/94). Закон садржи опште и детаљне одредбе континенталног закона. У 2003. оба ентитета су усвојили нове законе о извршној процедури (Службени гласник ФБиХ 32/03; Службени гласник РС 59/03).

Факторинг као услуга

Члан 23 Закона о БиХ о политици спољне трговине (Службени гласник БиХ 7/98) и члан 27 Закона о ФБиХ о послу спољне трговине (Служени гласник ФБиХ 2/95) дефинишу факторинг као услугу.

Прописи о спољној трговини

Основни закон који регулише спољну трговину је Закон о девизним пословима (Службени гласник ФБиХ 35/98).

Закон о порезу на додатну вриједност

Закон о порезу на додатну вриједност (ПДВ) БиХ је усвојен 2005. Члан 25 (Службени гласник БиХ 09/05) наводи финансијске и монетарне услуге које су изузете од ПДВ-а и не укључује плаћање дугова и факторинг. То значи да они који обезбјеђују услуге факторинга (ако су порески обaвезници према Закону о ПДВ-у БиХ) треба да додају 17% ПДВ-а на цијену својих факторинг услуга, чиме укупни трошак факторинга постаје већи. ПДВ се обрачунава на маржу за факторинг, тј. на разлику између износа који плати фактор за дуг и износа који ће он наплатити од дужника. Маржа укључује ПДВ. Било која додатна провизија за факторинг је такође предмет ПДВ-а. ПДВ може одбити првобитни власник дуга као улазни порез.

Године 2004. Парламент БиХ је усвојио Закон о извозној кредитној агенцији, стварајући институционални оквир за наставак посла Агенције за инвестиционе гаранције или IGA БиХ. У члану 8. тог закона се каже да ће све услуге IGA (укључујући факторинг) бити изузете од ПДВ-а, чиме ће добити конкурентну предност над другима који пружају услуге факторинга.

Међународни извори закона о факторингу

БиХ није чланица UNIDROIT-ове конвенције о међународном факторингу, која је потписана у Отави у мају 1988. Међународни извори закона о факторингу нису укључени у оквиру међународног економског закона БиХ на било који систематичан начин. У децембру 2001, Генерална скупштина УН је усвојила Конвенцију о преносу потраживања у међународној трговини, чији је основни циљ да промовише кретање робе и услуга преко државних граница олакшавајући приступ јефтинијим кредитима. Конвенција отклања законске препреке за неке међународне праксе финансирања (као што је факторинг), уједињује закон о преносу, обезбјеђује закон који је примјењив на кључна питања (као што је приоритет између конкурентних потраживања) и олакшава хармонизацију домаћих закона о преносу.

Два закона који се односе на међународне економске законе су посебно битни:

  • Правилник о међународној конвенцији о факторингу
  • Правилник о међународном ланцу факторинга.


Newsletter CBBiH