Лизинг: Правни оквир

Уговор о лизингу ступа на снагу када су прихваћени захтјеви лизинга и након што закуподавац врати потписани примјерак уговора закупцу. Постоје три значајна фактора у преговорима: елементи уговора, процес уговарања и уговарачка тијела. Сад ћемо се позабавити редом са сваким од њих.

Елементи и услови уговора

Уговор о лизингу се сачињава у писаној форми, углавном у унапријед припремљеним формама које детаљно дефинишу права и обавезе уговорних страна. Типичне одредбе уговора обухватају:

  • Стране у уговору
  • Предмет уговора
  • Услове испоруке
  • Износ закупа и начин плаћања
  • Посљедице неизвршених уплата
  • Ризик штете или уништења имовине
  • Власништво  над имовином
  • Осигурање од евентуалних  недостатака имовине
  • Услове престанка важења уговора
  • Основе и  услове  за прекид уговора
  • Куповну опцију (у току или након периода закупа)
  • Трошкове транспорта код испоруке и отпремања имовине која је предмет лизинга
  • Осигурање и трошкове осигурања у току транспорта и коришћење закупљеног средства/имовине
  • Техничку помоћ да би се оспособио закупац да користи закупљену имовину
  • Основе за  продужење уговора о лизингу по истеку првобитно утврђеног периода
  • Рјешавање спорова и закони који се примјењују
  • Друге уобичајене елементе уговора

Од свих ових елемената, најинтересантнији како за закуподавца тако и за закупца јесте износ закупа и начин плаћања. Постоје различити облици ренте, а најуобичајенији су:

  • Фиксна или линерана закупнина - користи се када закуподавац жели да избјегне ризик лошијег пословања закупника него што се то очекује.
  • Износ закупнине, уз примјену одредбе која се односи на заштиту интереса обје уговорне стране, у случају промјене услова пословања усљед коришћења закупљеног средства, која им омогућава да промијене износ закупнине, на начин сличан примјени методе клизне скале.
  • Високе суме почетне закупнине, након чега слиједе прилично ниски износи у наредним мјесецима - овај облик закупнине се користи уколико постоји могућност куповине
  • Ниски почетни износи закупнине, након чега слиједе много већи износи закупнине - ово одговара закупцу који постиже потпуну корист закупљеног средства, нпр. индустријска творница, на почетку.
  • Износи закупнине који су прилагођени у складу са интензитетом и трајањем коришћења опреме.

У пракси, ови уобичајени облици имају тенденцију да буду циљано креирани у складу са стварним случајевима. У Босни и Херцеговини, већина компанија за лизинг примјењује мјесечне израчуне закупнине засноване на кварталном или полугодишњем EURIBOR-у, валутној клаузули и девизном курсу евра.

Уговорни процес и предмети

Основни смјер уговора о лизингу је сљедећи:

  • Приликом одлучивања финансирања средства путем лизинга, потенцијални закупац прво попуњава захтјев о закупу.
  • На основу достављене документације, компанија за лизинг процјењује кредитни рејтинг закупца, узимајући у обзир два становишта: приступ "средства" и "пословни" приступ. Приликом поређења вриједности колатерала и закупљеног средства и приликом прегледа финансијског пословања закупца, компанија за лизинг одлучује о финансирању [1]
  • По окончању утврђивања кредитног рејтинга закупца, потписује се уговор о лизингу. Ово може укључивати трећу страну, јемца или судужника, уколико компанија за лизинг сматра да је кредитни рејтинг закупца незадовољавајући. Отплатни план, који дефинише мјесечну обавезу закупца, саставни је дио уговора о лизингу.
  • Приликом потписивања уговора, закупац се позива да плати депозит, који доспијева прије активирања уговора о лизингу. У позиву за плаћање су наведени износ властитог учешћа клијента, трошкови обраде трансакције лизинга, и укупни ПДВ (ПДВ и за финансирано средство и за камате које доспијевају на лизинг).
  • Након што се ова уплата изврши, компанија за лизинг плаћа добављачу финансираног средства, на основу чега добављач издаје фактуру компанији за лизинг (регистарске таблице за аутомобил се издају на основу ове фактуре), која након тога издаје фактуру закупцу.
  • Приликом приступања власништву средства, закуподавац, закупац и добављач, потписују "књигу о преузимању". Уговор се након тога сматра активним и обавезе закупца ступају на снагу.

Партнери у лизингу

Активност лизинга се обично одвија између три пословна партнера:

  1. Закупца, тј. корисника закупљеног средства
  2. Добављача, тј. произвођача или заступника датог средства
  3. Компаније за лизинг (осигураватеља финансирања)

Закупници могу бити појединци или компаније. Уколико је ријеч о компанијама, оне су обично мале по величини, фокусиране на продуктивност и технолошки оријентиране. Компанија која се одлучи за лизинг обично је добра у подузетништву с добром конкурентском позицијом. Закупац има неопозиво право да користи опрему, док компанија за лизинг има право на закупнину, која се плаћа у ратама. Закупац је потенцијални купац који одгађа куповину опреме, док истовремено има корист од ње.

Други учесник у овој трансакцији је добављач или произвођач. Он није продао опрему, али је добио финансијске ресурсе неопходне за континуитет производње. Произвођач опреме генерално није у могућности да финансира куповину свог производа, посебно уколико се ради о великим износима. У таквим случајевима, лизинг може бити веома користан.

Компанија за лизинг, (осигураватељ финансијских средстава) је посредник с капиталом између произвођача и закупца. Компанија за лизинг купује опрему од произвођача и чини је доступном закупцу, уз наплаћивање компензације.


 


[1] Треба се водити рачуна о томе да се приступ "средство" увијек може унаприједити повећањем властитог учешћа. У пракси ово значи: Уколико се компанији за лизинг обрати клијент са задовољавајућим приливом готовог новца који може сервисирати дуг произашао из лизинга без потешкоћа, компанија за лизинг ће прихватити минимално властито учешће. То је из разлога што компанија за лизинг посједује и финансирано средство и мјенице закупца, а пословање овог другог омогућава овај дуг. Међутим, уколико се компанији за лизинг обрати клијент коме садашње пословање тешко покрива текуће обавезе, они ће инсистирати на што већем властитом учешћу, тако да је финансирани износ што ближе тржишној вриједности финансираног средства. У стварности, финансијско средство је једини колатерал и мора постојати могућност за његову препродају на секундарном тржишту.



Newsletter CBBiH