Тржишта капитала: Преглед садашње економске ситуације у БиХ

Као што је наведено у претходном тексту, садашња финансијска и економска криза није могла заобићи БиХ. Индустријска производња је значајно пала, као и буџетски приходи, док су буџетски дефицит и каматне стопе порасли, а обим трговине и вриједност индекса на берзама у БиХ су пали. Криза није имала исти утицај на ФБиХ и РС, углавном због споре припреме и реакције на кризу. Као резултат, у 2008, обим индустријске производње у ФБиХ је порастао за 7,9% у односу на 2007.

У РС-у, обим индустријске производње је био 92,7% виши у четвртом кварталу 2008. него у трећем. Штавише, обим индустријске производње био је 55,1% виши у децембру 2008. него претходног мјесеца и 99,6% већи него у децембру 2007. У 2008. у РС-у, обим индустријске производње је порастао за неких 16,8% у односу на 2007.

Табела 1. Основни економски индикатори за БиХ: 2001-2008 (у % БДП-а, ако није другачије наведено).

Извор: Билтен 2. 2009. ЦББиХ, стр. 16.

Табела показује наставак раста номиналног БДП-а који је достигао 24,7 милијарди КМ. Стопа раста реалног БДП-а је варирала, али је просјечна стопа од 6% током протекле три године сигурно значајна.

Годишња стопа раста индекса потрошачких цијена (CPI) је такође значајна, јер је достигла просјек од 7,4% у 2008. Овај пораст цијена настао је усљед ванредног повећања цијена енергената и хране на свјетским тржиштима у првим мјесецима 2008. На крају 2008, годишња инфлација је износила 3,8% и била је знатно нижа од годишње стопе инфлације у јулу (9,9%), што је углавном било узроковано већим цијенама нафте и хране у прва три квартала.

Табела, такође, показује знатан раст у буџетским приходима и расходима централне владе и кредитима невладином сектору. Узети заједно, ови индикатори сугеришу да је у БиХ забиљежен позитиван економски раст протеклих година.

Крајем 2008. државна годишња нето плата је износила 785 КМ, пораст од 16% према истом периоду претходне године. Нето плате су биле највише у индустрији финансијског посредовања, у просјеку 1,269 КМ или 484 КМ (61,7%) више него државна просјечна нето плата.

Спољни дуг БиХ се уредно сервисира. Износи 4,19 милијарди КМ или 16,9% БДП-а. Прошле године, дефицит текућег рачуна је био 3,6 милијарди КМ или 14,6% БДП-а. углавном због високог спољнотрговинског дефицита који је био нешто нижи од десет милијарди КМ. Још један економски проблем је стопа незапослености која је била 23,4% (мјерено међународним стандардима). Године 2008. стране инвестиције од 1,3 милијарде КМ су такође евидентиране.

Током прошле године, тренд кредитног раста се наставио, али се успоравао како се ближио крај године, када су укупни кредити износили 14,5 милијарди КМ, неких 21,7% више него на крају 2007. Предузећа за производњу су забиљежила кредитни раст од 27,7%, док се лично позајмљивање повећало за 17,8%.

Као државни агент са одговорношћу за трансакције везане за додјељивање кредитног рејтинга, ЦББиХ је посредовала између двије међународне агенције за кредитни рејтинг и државне институције у погледу додјељивања кредитних рејтинга Босни и Херцеговини. Moody's Investor Service је поново потврдио кредитни рејтинг БиХ B2 са стабилним изгледима, док су Standard&Poor's додијелили B+ кредитни рејтинг са стабилним изгледима, за један ниво бољи од оног који је додијелио Moody's.

Финансијски систем БиХ није ни довољно развијен ни довољно диверзификован. Према неким студијама (GfK, 27. 2. 2006), само 9,5% грађана БиХ штеде код банака. 21,5% држе новац код куће, повлачећи га из финансијских токова. У јуну 2008, неких 15,185 људи је радило у финансијском систему БиХ, што је 2% укупног броја запослених људи. Од тог броја, готово 11,000 људи је запослено у банкама.

Банкарски сектор БиХ се састоји од 31 банке, 21 у ФБиХ, 10 у РС. Двадесет су стране или већином у страном власништву, осам су локалне банке у приватном власништву, а три су у државном власништву. Комерцијалне банке имају омјер капитализације отприлике 16%, што је знатно више него у осталим европским државама (отприлике 12%).

Између 2008. и 2013. банкарство ће несумњиво одржати своју водећу позицију у финансијском сектору БиХ и економском развоју. Тржишта капитала могу понудити предузећима и другим економским актерима алтернативу за финансирање и инвестиције. Економски развој и финансијско продубљивање ће ићи заједно с већим финансијским токовима кроз тржишта капитала. Томе ће значајно помоћи коначно рјешење везано за финансијски «пакет» - преструктурисање, боље корпоративно управљање, бољи институционални оквир и боља регулаторска супервизија, с једне стране, и развој вођен конвергенцијом (тј. оријентисан економским приступањем у ЕУ) као и доласком страних инвеститора.