11.6.2021

1. Koji instrumenti monetarne politike stoje na raspolaganju Centralnoj banci Bosne i Hercegovine?

2. Šta je obavezna rezerva i kakav je njen značaj?

3. Šta je višak iznad obavezne rezerve i da li i na koji način Centralna banka Bosne i Hercegovine može podstaći komercijalne banke da ta sredstva koriste za kreditiranje privrede?

Instrumenti monetarne politike


1. Jedini instrument monetarne politike koji Centralna banka Bosne i Hercegovine ima na raspolaganju je obavezna rezerva. Obavezna rezerva je jedan od indirektnih instrumenata monetarne politike. Ekonomski rast nije jedan od ciljeva indirektnih instrumenata monetarne politike. Glavna prednost, u odnosu na direktne instrumente, je efikasnija monetarna kontrola. S druge strane, nisu naročito učinkoviti u uticaju na ponudu novca; u slučaju valutnog odbora nemaju nikakav uticaj. Više na: https://cbbh.ba/Content/Read/14

2. Značaj obavezne rezerve kao instrumenta monetarne politike zavisi od karakteristika finansijskog sistema. Stopa obavezne rezerve može biti jedinstvena ili diferencirana. U tom smislu, obavezna rezerva se može primjenjivati na ukupne depozite rezidenata i nerezidenata, ili na njihov dio, a mogu se primjenjivati i na druge obaveze banaka, kao što su obaveze banaka po uzetim kreditima. Promjenama stope obavezne rezerve utiče se na smanjenje ili proširenje kreditnog potencijala komercijalnih banaka i na likvidnost banaka.

3. Višak iznad obavezne rezerve je dio obaveza Centralne banke Bosne i Hercegovine prema dijelu njenih deponenata, komercijalnim bankama. Pošto su stanja na računu rezervi vlasništvo komercijalnih banaka, Centralna banka Bosne i Hercegovine ih ne može natjerati da kreditiraju privredu i druge domaće sektore. Višak iznad obavezne rezerve nije nužno prisutan samo zato jer banke nemaju dovoljno kvalitetnih investicionih projekata, nego i zbog regulatornih propisa, koji se, prvenstveno, tiču upravljanja rizikom likvidnosti. Propisi regulatora u ovom segmentu sprečavaju banke da akumuliraju značajne razlike u ročnosti do dospijeća između njihovih obaveza i sredstava. Ako su izvori finansiranja, prvenstveno depoziti banaka, izrazito kratkoročni, poput transakcionih i depozita po viđenju, ne može se dozvoliti da se ta sredstva plasiraju na značajno duži rok. To bi vodilo ka neprihvatljivo visokom riziku da deponenti ne mogu dobiti svoja sredstva na zahtjev, ili bar ne bez značajnog troška po samu banku. U nedostatku alternativa, banke su kratkoročne izvore sredstava u znatnoj mjeri držale na računima kod Centralne banke Bosne i Hercegovine u formi viška iznad obavezne rezerve.


Newsletter CBBiH