Пројекције економске активности у БиХ у 2021. и 2022. години кориговане навише

Централна банка Босне и Херцеговине (ЦББиХ) објављује други круг пројекција кључних макроекономских варијабли за 2021. и 2022. годину. Процјењује да ће економски раст у текућој, и 2022. години, бити снажнији у односу на пројекције из маја 2021. године, које су рађене на основу тада доступних кварталних података са краја 2020. године, и расположивих информација до краја априла. Према актуелној пројекцији (табела 1), у 2021. години се очекује раст економске активности од 5,8%, што је за чак 2,4 процентна поена више од пројекције прије шест мјесеци. Пројекција економског раста за 2022. годину је ревидирана навише за 50 базних поена, у односу на први круг пројекција из 2021. године, до нивоа од 3,9%.

Табела 1: Пројекције кључних макроекономских агрегата и инфлације

Извор званичних података је БХАС. Извор за пројекције је ЦББиХ, Канцеларијаводећег економисте.

Напомене: При изради другог круга пројекција кориштени су расположиви званични статистички подаци закључно с другим кварталом 2021. године те расположиве информације и подаци високе фреквенције до октобра 2021. године. Компоненте БДП-а су реалне варијабле.

Два су основна разлога овако снажне корекције пројекције економске активности у 2021. години. У односу на званичне расположиве податке из маја, у моменту израде другог круга пројекција, пад економске активности у 2020. години је био ревидиран наниже са -4,3%, на -3,2%. Како је пад економске активности у 2020. години усљед пандемије, према званичним подацима, био слабији од иницијално процијењеног (за 1,03 милијарде КМ), тако је и раст у 2021. години, због базног ефекта, био интензивнији. Базни ефекат усљед ревизије података за 2020. годину је посебно снажан у случају инвестиција. Подаци из статистике платног биланса ЦББиХ сугеришу да се поменути пораст реалних инвестиција у 2020. години односи на домаће инвестиције и инвестиције сектора владе. Остатак од цирка 820 милиона КМ за које је ревидирана навише процјена економске активности у 2021. години посљедица је наставка тренда снажног опоравка у одређеним индикаторима високе фреквенције, попут индустријске производње и извоза роба, током цијеле 2021. године. У највећој мјери, овај опоравак је посљедица снажније него очекиване стране потражње током цијеле 2021. године, која се огледа и у значајним корекцијама економске активности у ЕУ навише. Коначно, на раст економске активности у 2021. години је значајно утицао и снажнији од очекиваног опоравка прихода од туризма.

Уз ове корекције пројицираних стопа економске активности навише, ниво реалног БДП-а БиХ из 2019. године би могао бити премашен већ крајем 2021. године за чак 876 милиона КМ (2,53%). Раст личне потрошње у 2021. години је заснован на позитивним индикаторимавезаним за тржиште рада, те пројицираном паду броја незапослених лица, благом расту запослености и просјечне нето плате, те расту дознака из иностранства. У односу на претходни круг пројекција, кориговали смо навише опоравак личне потрошње до краја 2022. године, првенствено усљед снажне ревизије званичних података за 2019. годину у другој половини 2021. године. Према званичним подацима БХАС, личнапотрошња је наставила снажно расти и у првој половини 2021. године. Пројекција раста личне потрошње у 2022. години је под значајним утицајем базног ефекта те очекиваних трендова везаних за тржиште рада, кредитну активност и дознаке из иностранства. И даље смо прилично конзервативни у погледу тренда у стопи незапослености, али и брзине којом би се радна снага из БиХ могла запошљавати у ЕУ у кратком року.

У 2022. години очекујемо умјеренији раст реалне економске активности, због изостанка базног ефекта. Пројекција из маја 2021. године је коригована навише првенствено због очекивања снажније инвестиционе активности, која је условљена високом стопом економског раста у 2021. години, али и отклањањем препрека за снажнији улазак страних инвеститора. Овдје посебно треба истаћи коначно именовање Комисије за хартије од вриједностиФБиХ, чиме су створени основни предуслови за снажнију активност страних инвеститора. С растом економске активности, у 2022. години очекујемо поновно продубљавање спољнотрговинског дефицита. Међутим, очекујемо да ће бити спорије у односу на претпандемијски период због нешто бржег раста извоза, у поређењу са растом увоза.

У пројекцијском периоду очекује се снажнији раст инфлације (табела 1). Инфлаторни шок, на чију могућност смо указивали у првом кругу пројекција у 2021. години се материјализовао. Иако се чини да је пројицирана стопа инфлације од 1,7% у 2021. години релативно ниска, имајући у виду снажан раст цијена енергената и хране на међународним тржиштима, али и цијена међународног транспорта роба, треба имати у виду да је у БиХ у првом полугодишту и даље биљежена дефлација. У значајној мјери, због ових дефлаторних притисака у првој половини 2021. године, очекујемо јачање инфлаторних притисака у 2022. години. Пројекције инфлације су конзистентне са пројицираним трендом у економској активности, цијенама из терминских уговора за енергенте. Међутим, упркос тренутно превладавајућем виђењу да су инфлаторни шокови у Европи транзиторне природе, и даље постоје ризици снажнијих инфлаторних шокова у БиХ, посебно у средњем року. Ризици су нарочито везани за цијене електричне енергије у земљи и ефекте нормализације монетарне политике Европске централне банке (ЕЦБ).

Наше досадашње пројекције су се показале врло конзистентним, чак и у ванредним околностима каква је пандемија. Међутим, не налазимо се у класичном пословном циклусу те и даље наглашавамо да су процијењене вриједности БДП-а и његових компоненти, те и осталих макроекономских варијабли, изложене изузетно високом степену неизвјесности, који је везан уз развој епидемиолошке ситуације, снажне осцилације у домаћој и међународној потражњи, те поремећаје у међународним транспортним и ланцима снабдијевања.

Наша оцјена могућих одступања од тренутне пројекције економске активности у 2021. години је благо позитивна, јер се може показати да су ванредно високе годишње стопе раста бх. извоза обиљежиле цијелу 2021. годину. Такође, може се показати и да смо потцијенили опоравак личне потрошње у текућој години. Сматрамо да су ризици од одступања тренутне пројекције економске активности у 2022. години избалансирани. Од фактора који би могли доприносити ревизији пројекције економске активности навише већ у првом кругу пројекција у 2022. години издвајамо очекивану знатно вишу процијепљеност становништва, те наставак тренда снажног раста индустријске производње и опоравка сектора услуга који је везан за долазак иностраних туриста. С друге стране, снажан инфлаторни шок би могао одгодити опоравак личне потрошње, што би био и ефекат новог вала пандемије и ограничавање кретања становништва. Додатно, сужавање фискалног простора би могло негативно утицати на јавне инвестиције, а продужавање периода слабе економске активности би успоравало кредитну активност банака. На снажније корекције наших пројекција свакако да би могле имати утицај и значајне ревизије у званичним подацима.

До краја новембра 2021. године очекујемо и објављивање макроекономских пројекција ЦББиХ за 2023. годину. У наредним седмицама ће бити објављене пројекције економског раста ЕУ, што је једна од кључних варијабли које представљају страну потражњу у нашем моделу. Не очекујемо значајне ревизије тренутних пројекција економске активност и у БиХ за 2021. и 2022. годину након објаве јесењег круга макроекономских пројекција за ЕУ. Према расположивим информацијама, извјесно је да ће и пројекције економске активности у ЕУ у 2021. години бити значајно ревидиране навише у односу на прољетни круг пројекција.