Интервју гувернера за Вечерњи лист: Према крају 2022. надамо се смиривању раста цијена

Када ће доћи до смиривања инфлационих шокова, који фактори утичу на процес успоравања и заустављања раста цијена, колики нас раст привреде након изузетно добре 2021. очекује у овој години - низ је питања економске и финансијске природе чији би одговор могао дати одређене смјернице, међутим, још је увијек много фактора који и даље утичу на неизвјесност.

Раст БДП-а

У Централној банци БиХ надају се, као и већина аналитичара из еврозоне, да ће према крају ове године доћи до смиривања раста цијена, но пуно је фактора који на то утичу, изјавио је, између осталог, у разговору за Вечерњи лист др Сенад Софтић, гувернер Централне банке БиХ, који се осврнуо на актуелно питање инфлације, потврдивши како је циљ Европске централне банке (ЕЦБ) инфлација од близу 2% у средњем року. - Међутим, посљедњи трендови су изненадили многе искусне економисте. На цијене у еврозони посебно утичу цијене енергената као што су гас и нафта, али и цијене хране. У БиХ, према посљедњим расположивим подацима, инфлација је у децембру износила 6,4% (на годишњем нивоу), а на повећану инфлацију утицали су раст цијена превоза (у што су укључене цијене горива) за 14,1%, затим пораст цијене хране за 10,6%. као и раст цијена електричне енергије и гаса за 5% - казао је Софтић.

У том је контексту објаснио и да, иако смо навикли, нарочито након глобалне финансијске кризе, централне банке предузимају све што је у њиховој моћи како би олакшале негативне утицаје, морамо бити свјесни да глобалне цијене роба попут нафте, гаса и житарица, великих покретача инфлације, нису под утицајем монетарне политике. Када је ријеч о успоравању динамике раста цијена, Софтић је поручио како се надају, као и већина аналитичара из еврозоне, да ће према крају ове године доћи до смиривања раста цијена. - Али пуно је фактора који на то утичу. Ту су геополитичке тензије везане уз Европу, а посебно Украјину. Посебно су неизвјесна кретања цијена увозног гаса и нафте. Немојмо заборавити да су у свијету, па и код нас, и даље присутни проблеми у тзв. ланцима снабдијевања - додао је.

Ризици су, наставља он, велики, но понавља, њихова садашња предвиђања показују да би се инфлациони притисци у БиХ требали смањити у другом дијелу године, посебно према њеном крају. 

Гувернер се осврнуо и на предвиђања економског раста, подсјетивши како статистике показују да је раст реалног БДП-а у првих девет мјесеци 2021. у БиХ био чак 8,7%. – У ЦББиХ смо става да би реални раст у 2022. за цијелу годину могао бити око 4%. ММФ у својим посљедњим јануарским прогнозама за 2022. очекује раст свјетског БДП-а од 4.4%, а еврозоне од 3,9%. Дакле, у тим оквирима требала би се наћи и бх. економија. То су свакако добре вијести јер се очекује, додуше нешто спорији, раст и у 2023. БиХ свакако треба економски раст. Само одрживим и стабилним економским растом можемо осигурати раст стандарда свих наших грађана, а то је ипак крајњи циљ свих економских политика - поручио је Софтић.

Ојачавање инвестиција

На питање како ојачати инвестициони циклус, Софтић је поручио да, иако су централне банке аполитичке институције, мора рећи како би смиривање политичких тензија у земљи, као, на примјер, нормалан рад државних институција те фокус на стварне економске реформе били најснажнији генератори јачања инвестиционог циклуса.

- И домаће и стране инвестиције воле стабилан оквир. Нема те монетарне политике која ће повећати улагања ако је неизвјесност велика. У том контексту морам споменути и константно настојање Централне банке да се у земљи проведу неопходне реформе самостално, али и уз помоћ Међународног монетарног фонда - истакао је.