Интервју за Business Magazine: Бх. банке имуне на коронавирус

У посљедње двије године, од када је свијет погодила пандемија коронавируса, тестирање је једна од најзаступљенијих глобалних активности. Док се њихови клијенти тестирају на заразу болешћу КОВИД-19, банкари се подвргавају такозваним тестовима на стрес, како би утврдили колико је њихово пословање отпорно на негативни утицај вируса корона. У којој мјери је босанкохерцеговачки банкарски сектор имун на пандемијске посљедице, за Business Magazine објашњава Весна Папић, руководитељ Одјељења за финансијску стабилност Централне банке Босне и Херцеговине.

БМ: Шта су показали посљедњи тестови на стрес Централне банке – колико је банкарски сектор БиХ стабилан и отпоран на претпостављене шокове?

ПАПИЋ: Према стварним подацима са краја трећег квартала 2021. године може се закључити да је банкарски сектор здрав и да је, упркос погоршаним приликама из макроекономског окружења у претходним периодима, које су посљедица пандемије КОВИД-19, задржао своју стабилност. Штавише, показатељи капитализованости су се наставили побољшавати и у периоду пандемије, а квалитет активе није забиљежио погоршање, већ је, насупрот томе, удио неквалитетних у укупним кредитима наставио да се смањује. Таквим кретањима су знатно допринијеле мјере на сузбијању ефеката пандемије које су донијеле надлежне агенције за банкарство. Профитабилност банкарског сектора, која је била осјетно смањена у 2020. години, у 2021. се опоравила те је у њених првих девет мјесеци остварен за тај дио године рекордан износ нето добити на нивоу сектора. Такође, након одсуства кредитног раста у 2020. години, које је било посљедица смањене потражње за кредитима, као и построжених услова за одобравање кредита, кредитна активност, иако још увијек слаба, у 2021. се постепено опоравља, што је израженије у сектору домаћинстава него у сектору приватних нефинансијских предузећа. Узимајући у обзир наведено, а посебно захваљујући постојећој доброј капиталној основи, у екстремним сценаријима посљедњег проведеног теста на стрес мањи број банака је исказао докапитализацијске потребе него што је то био случај у тестовима на стрес проведеним крајем 2020. године. На системском нивоу задржан је задовољавајући ниво капитализованости те би, у случају да се остваре шокови претпостављени у јачем екстремном сценарију, стопа адекватности капитала остала на знатно вишем нивоу од прописаног регулаторног минимума од 12 посто.

БМ: Можете ли нам, језиком разумљивим просјечном читаоцу, појаснити који екстремни сценарији су примијењени у посљедњим тестовима на стрес и колики је проценат банака за које се испоставило да су рањиве на претпостављене шокове?

ПАПИЋ: У тестовима на стрес ЦББиХ постављена су два екстремна сценарија, која се у највећој мјери базирају на актуелним дешавањима у свијету везаним за пандемију КОВИД-19, а разликују се према јачини и трајању шокова, односно временском периоду који је потребан за опоравак економске активности. Циљ јачег екстремног сценарија је да се оцијени отпорност банкарског сектора и појединачних банака на изузетно јаке шокове у периоду за који се проводи тестирање на стрес и самим тим је претпостављено да ће шокови трајати дуже и да ће се јаче одразити на економску активност у земљи него што је то претпостављено у блажем екстремном сценарију. У јачем екстремном сценарију тестирана је отпорност банкарског сектора БиХ на непредвиђена негативна дешавања у обуздавању пандемије КОВИД-19 која би могле изазвати мутације вируса, недовољна ефикасност вакцина у случају нових сојева вируса, нови вал заразе услијед прераног попуштања мјера и друга неочекивана негативна дешавања која би додатно ослабила економију на глобалном нивоу. Наведено би утицало на наставак пада спољне и домаће потражње те смањење прилива дознака из иностранства и водило наставку пада економске активности у БиХ, а шокови из реалног сектора би се постепено прелијевали и на финансијски сектор. Након пада реалног бруто домаћег производа од 3,2 посто у 2020. години, у јачем екстремном сценарију за наредне двије године претпоставио се наставак пада економске активности, а тек се у трећој години тестирања на стрес претпоставља благи економски опоравак. За разлику од јачег, у блажем екстремном сценарију претпоставља се да ће у првој години тестирања на стрес бити остварен исти ниво бруто домаћег производа као у 2020. те да у наредне двије године слиједи благи економски раст, који и даље не би био довољан да се економска активност врати на ниво од прије пандемије. У оба екстремна сценарија не предвиђају се реакције и одговори банака на претпостављене шокове и тестира се њихова отпорност у случају да оне немају капацитете да се докапитализују или подузму било какве друге мјере с циљем заштите од шокова. С тим у вези, ни резултате оба екстремна сценарија не треба интерпретирати као предвиђања будућих дешавања, већ као тестирање отпорности на мало вјероватне јаке шокове из макроекономског окружења. У случају материјализације овако претпостављених екстремних сценарија, у посљедњим проведеним тестовима на стрес потребе за додатним капиталом у првој години тестирања на стрес је исказала једна, а у периоду од три године претпостављених неповољних дешавања четири банке у блажем и шест банака у јачем екстремном сценарију. Ријеч је о мањим банкама у бх. банкарском сектору, које су и у претходним периодима исказивале мањи ниво отпорности на ризике. Актива четири банке које у блажем екстремном сценарију исказују докапитализацијске потребе чини 7,6 посто укупне активе банкарског сектора на крају трећег квартала 2021. године, док актива свих шест банака које исказују недостајући капитал износи 13,7 посто удјела у укупној активи банкарског сектора. С обзиром да је циљ тестирања на стрес био да се поставкама екстремно снажних шокова у јачем стресном сценарију утврде и најмање слабости у банкарском сектору, као и сваке банке појединачно у случају да не би постојале могућности да реагују на претпостављене екстремне прилике и докапитализују се у временском хоризонту од три године, број банака са потенцијално недостајућим капиталом није неочекиван те се може оцијенити да ниво ризика није забрињавајући по цјелокупну финансијску стабилност у земљи.

БМ: Прошлог љета проведени тестови на стрес Европске централне банке (ЕЦБ) указали су на значајно смањење капитала банака, за шта су кључни покретачи били кредитни ризик, тржишни ризик и ограничена способност стварања прихода у неповољним економским условима – колико се ти резултати поклапају са онима до којих је дошла ЦББиХ?

ПАПИЋ: Специфичност теста на стрес који су ЕЦБ и ЕБА (Европско надзорно тијело за банкарство) провеле у љето 2021. је у поставкама екстремног сценарија који карактерише продужено дјеловање КОВИД-19 сценарија, а које се огледа у кумулативном паду економске активности од 3,6 посто у Европској унији у периоду од три године, при чему је претпостављен кумулативни пад економске активности и за сваку земљу чланицу појединачно. При претпостављеном екстремном сценарију, који је јако оштар имајући у виду податке са краја 2020. године,  ЕЦБ закључује да је банкарски систем у цијелости отпоран и да би задржао стабилност. Тестови на стрес проведени у  ЦББиХ на подацима са трећег квартала 2021. такође су засновани на сличним поставкама, гдје је у јачем екстремном сценарију претпостављен пад економске активности у наредне двије године и тек благи опоравак у трећем периоду тестирања на стрес (кумулативни пад активности од три посто у три године у односу на крај 2020). Резултати су показали да би банкарски сектор при претпостављеним шоковима у сва три сценарија на стрес успио задржати стабилност те да би остао адекватно капитализован. Ипак, у јачем екстремном сценарију стопа адекватности на нивоу система би се значајно смањила са почетних 19,2 посто – према подацима са трећег квартала, на 16,4 посто до краја 2023. године (разлика од 281 базног поена), иако би и даље остала знатно изнад регулаторног минимума, захваљујући доброј капиталној основи према подацима са трећег квартала. Ако поредимо са резултатима теста на стрес ЕЦБ-а, гдје је у јачем екстремном сценарију забиљежен пад стопе адекватности капитала за 485 базних поена, са почетних 15 посто – према подацима са краја 2020. године, на 10,2 посто до краја 2023., можемо рећи да су претпостављени шокови дјеловали нешто снажније на пад капитализованости банака у ЕУ, али да су резултати у складу са налазима теста на стрес проведених у ЦББиХ. У условима економског стреса, на смањење регулаторног капитала, а посљедично и на смањење адекватности капитала, најзначајнији негативан допринос долази од стране губитака по основу кредитног ризика, односно трошкова резервисања и нето оперативних прихода. Највећи негативан утицај на смањење капитализованости банкарског сектора ЕУ такође имају губици по основу кредитног ризика, затим губици по основу тржишног ризика и смањење оперативних прихода.

БМ: На који начин се у тестовима на стрес ЦББиХ третира утицај изузетно лоше унутрашње политичке ситуације, односно колико све већа политичка нестабилност утиче на стабилност домаћег банкарског сектора?

ПАПИЋ: Политичка ситуација у земљи има ограничени, углавном индиректни утицај на банкарски сектор, који се прелијева кроз цјелокупну економску ситуацију у земљи која погађа све клијенте банака – како физичка, тако и правна лица.  Банкарски сектор БиХ је до сада показао изразиту отпорност на све врсте шокова и ризика, било да они долазе из екстерног или интерног окружења. Стога, политичка нестабилност, као интерни ризик, до сада није имала значајнији директан утицај на перформансе банкарског сектора. Може се рећи да су банке, схватајући и прихватајући све специфичности политичког живота у БиХ, одавно инкорпорисале ту врсту ризика и изазова у своје стратешке и пословне одлуке. Чак штавише, без обзира на ниво стабилности политичког амбијента у самој земљи,  банкарски сектор БиХ има изразито успјешну сарадњу са институцијама система на свим нивоима власти, што се најбоље види кроз обим кредитирања јавног сектора, који биљежи константан пораст из године у годину.

БМ: Колика је уопште поузданост тестова на стрес, будући да се они редовно проводе, али се упркостоме периодично дешавају “изненађења“ у виду банкарских сломова попут оног који се 2008. из Сједињених Америчких Држава прелио практично на цијели свијет? Конкретно, у случају БиХ, кажу досадашња искуства у смислу подударности резултата тестова на стрес и реалног стања у банкарском и финансијском сектору уопштено?

ПАПИЋ: Историја тестова на стрес у економском свијету датира из раних 1990-их, када су их углавном проводиле појединачне банке с циљем интерног управљања ризиком. У том времену, тест на стрес као вјежба стабилности био је малих размјера, са ограниченим бројем података, те је кориштен у највећој мјери као допуна већ постојећим статистичким алатима за процјену перформанси банака. Дизајн и функција тестова на стрес значајно су еволуирали у годинама након тога, да би свој пуни значај од стране монетарних и супервизијских тијела добили тек након велике финансијске кризе из 2008. године. Од тог времена, тестови на стрес имају важну улогу у супервизорским алатима, како у ЕУ, тако и у САД-у, гдје се тестови на стрес проводе на редовној годишњој основи, а чија се поузданост најбоље огледа у чињеници да је финансијски сектор на глобалном нивоу у највећој мјери задржао стабилност након глобалне финансијске кризе те да је могућност понављања негативног сценарија у размјерама из 2008. изразито ниска. У складу са задатком да допринесе очувању финансијске стабилности у земљи, Централна банка такође годинама проводи тестове отпорности на стрес за банкарски сектор у БиХ. Први тест на стрес ЦББиХ је провела 2007. године, након чега су тестови на стрес редовно и у складу са потребама и економским трендовима унапређивани и редизајнирани како би пружили што адекватније и поузданије резултате. Осврћући се на године иза нас, можемо слободно рећи да тестови на стрес представљају заиста поуздан индикатор рањивости у банкарском сектору, имајући у виду да су резултати проведених тестова у највећој мјери компатибилни са оствареним перформансама банкарског сектора. Упркос неколико забиљежених економских криза (рецесије из 2012. године и посљедње из 2020. године), банкарски сектор остао је једна од најстабилнијих карика бх. економије, успјешно апсорбирајући све негативне шокове којима је био изложен, а што су тестови на стрес раније континуирано показивали.

БМ: Каква су очекивања у вези са стабилношћу бх. банкарског сектора у наредном краткорочном и средњорочном периоду и шта су кључни изазови, односно ризици који би могли угрозити ту стабилност?

ПАПИЋ: Ризици по стабилност банкарског сектора повезани су са ризицима из макроекономског окружења. Фактори који у текућој години утичу на стабилност банкарског сектора на глобалном нивоу су наставак пандемије, успорена економска активност, инфлација и ниске каматне стопе.  Банкарски сектор БиХ је у знатно погоршаним условима из макроекономског окружења успио одржати значајну ликвидност, као и капитализованост, док је квалитет активе додатно побољшан. Ризици по  финансијску стабилност ублажени су у односу на очекивања са почетка 2021. године, с обзиром да није дошло до материјализације кредитног ризика којим је банкарски сектор био изложен од почетка кризе изазване пандемијом коронавируса. У току 2021. није дошло до повећања неквалитетних кредита, док је у исто вријеме значајно смањен удио кредита који су под неком од привремених мјера регулатора за ублажавање негативних посљедица пандемије. Свакако да ће убудуће много тога зависити и од кредитне активности банака, која се тек благо опоравила када је ријеч о кредитирању приватног сектора. Банке су у прва три квартала 2021. године успјеле остварити и значајну профитабилност, првенствено захваљујући расту оперативних прихода по основу наплаћених провизија и накнада. Ликвидност је и даље висока, мада је примјетан даљњи одлив депозита нерезидената и значајнији раст депозита домаћих сектора, нарочито владе и становништва.

Оно што видимо као потенцијални ризик за банкарски сектор у средњорочном периоду, свакако је и структура депозита домаћих сектора, који су у највећем дијелу краткорочни те се самим тим сматрају нестабилним извором финансирања. Очекивања у вези са инфлацијом један су од кључних ризика који би могли угрозити стабилност у наредном периоду. Глобални тренд раста инфлације још увијек се није прелио на финансијска тржишта, због опредјељености водећих централних банака да наставе са досадашњим монетарним политикама без обзира на инфлаторна кретања. Реакција централних банака на појачану инфлацију на глобалном нивоу у наредном периоду одредиће и понашање банака везано за питање интензитета финансирања, као и каматне стопе.

БМ: У којој мјери су тестови на стрес ЦББиХ усклађени са европским стандардима и шта су главна унапређења механизма развијеног 2019. године у односу на раније примјењиване?

ПАПИЋ: Посљедња генерација тестова на стрес развијена је у 2019. и у потпуности је усклађена са новим регулаторним оквиром за пословање банака у БиХ, који укључује нове прописе за одржавање адекватности капитала, базиране на одредбама Basel III  (EU CRR/CRD – Уредба и Директива о капиталним захтјевима), као и процјену резервисања за очекиване кредитне губитке у складу са Међународним рачуноводственим стандардом извјештавања (MSFI9). Оквир за провођење теста на стрес базиран је на методологији EBA из 2018. године. У нови алат за тестирање на стрес, са трогодишњим временским хоризонтом и експлицитним макроекономским сценаријима, укључени су и сателитски модели за процјену кредитног ризика сектора предузећа и становништва те су интегрисани модули за процјену ризика међубанкарске заразе и процјену тржишног ризика, што су основна унапређења у односу на раније примјењивани оквир.