Гувернер Софтић за „Банке и Бизнис у БиХ“: Валутни одбор није идеалан, али за БиХ је оптималан

Инфлацију за први квартал смо процијенили на 12,6% а од другог квартала очекује се успоравање, дијелом и због све израженијег базног ефекта из претходне године; Не видимо систематичну реакцију домаћих банака на повећање стопе накнаде на средства на рачуну резерви код ЦББиХ, у смислу раста каматних стопа на депозите; Тренутно нема назнака да је дошло до прелијевања ризика са финансијских тржишта САД, Швајцарске и Европске уније на банкарски сектор БиХ; Прошлу годину ЦББиХ је завршила са око 26 милиона КМ профита, а планирали смо пола милиона КМ, а и почетак ове године такође је у знаку позитивних пословних резултата

Разговарао: Златко Вукмировић

Поштовани господине Софтићу, већ смо добро ушли у 2023. годину. Будући да  Централна банка Босне и Херцеговине ради процјене економске активности и инфлације, шта показују те процјене, каква активност и колика инфлација нас очекује у овој години?

- У посљедњем кругу макроекономских пројекција ЦББиХ (новембар 2022. године) за 2023. годину смо пројицирали инфлацију од 6,1%. Наше посљедње брзе процјене тренутне укупне, али и темељне инфлације, указују на извјестан наставак инфлаторних притисака у првом полугодишту, који нису, искључиво, посљедица раста цијена роба на међународним тржиштима. Посљедично, извјесно је како ће инфлација за 2023. годину бити ревидирана навише у мајском кругу средњорочних макроекономских пројекција. На основу званичних података из јануара 2023. године, као и доступних информација са међународних тржишта у погледу будућих трендова у цијенама хране и енергентима, инфлацију за први квартал смо процијенили на 12,6%. Прелиминарна процјена инфлације за прво полугодиште тренутно износи 8,6%, и виша је од оне из децембра за 1,8 процентних поена. Битан утицај на кретање инфлације у наредном периоду могу имати даље промјене цијена електричне енергије у земљи. Од другог квартала очекује се успоравање инфлације, дијелом и због све израженијег базног ефекта из претходне године.

Наша процјена темељне инфлације у БиХ, која искључује утицај промјена цијена хране, алкохолних пића и дувана те енергената на укупну инфлацију такође је висока. Праћење темељне инфлације, пожељно на основу званичних статистичких података, али и пројекција за наредне периоде је врло битна, јер сигнализује интензитет и правац трендова у реалном расположивом дохотку. За разлику од роба чија се цијена формира на међународним тржиштима, раст цјеновних индекса који се користе при израчуну или процјени темељне инфлације, у правилу значи трајни раст цијена ових роба или услуга, што се негативно одражава на реални расположиви доходак у дужем року. У јануару је раст темељне инфлације у БиХ, на годишњем нивоу, процијењен на 9,8%. У првом полугодишту 2023. године очекујемо годишњи раст темељне инфлације од 8,6%, што импликује да укупна инфлација у БиХ није висока, искључиво, због раста цијена роба на међународним тржиштима. 

ХАРМОНИЗАЦИЈА СА ЕЦБ У СКЛАДУ СА ДОМАЋИМ ПРИЛИКАМА 

Да ли су посљедњи трендови у цијенама (раст инфлације) и на финансијским тржиштима (нормализација монетарне политике ЕЦБ-а и раст каматних стопа на међународним тржиштима) утицали на политику обавезне резерве и стопу накнада на средства која банке држе код ЦББиХ?

- Након што је ЕЦБ, централна банка наше сидрене валуте - евра, почела подизати референтне каматне стопе у јулу прошле године, ЦББиХ је искомуницирала став да се намјеравамо хармонизовати са трендом монетарне политике ЕЦБ-а, али не нужно у нивоима. Динамика хармонизације ће зависити од трендова у домаћем банкарском сектору и макроекономском окружењу, при чему планирамо задржати накнаду на средства из обавезне резерве диференцираном у корист оних из основице у домаћој валути. Тренутно, стопа накнаде на основицу из обавезне резерве у КМ износи 25 б.п, на основицу из обавезне резерве у страним валутама (укључујући и КМ индексирану у EUR) износи 10 б.п, а на вишак изнад обавезне резерве је 0%. Просјечна пондерисана стопа накнаде на средства на рачуну резерви банака код  ЦББиХ (пондерисана стањима на рачунима обавезне резерве) у 9. обрачунском периоду 2023. године (друга декада марта) је износила 9,4 б.п. У односу на почетак јула 2022. године, мјесеца када је ЕЦБ почела подизати референтне стопе, виша је за 62,1 б.п. Стопу обавезне резерве нисмо мијењали од почетка раста референтних стопа ЕЦБ-а.

Један од разлога због којих усклађивање са политиком  ЕЦБ-а, тренутно, није динамичније јесте што не видимо систематичну реакцију домаћих банака на повећање стопе накнаде на средства на рачуну резерви код ЦББиХ, у смислу раста каматних стопа на депозите. Илустрације ради, према посљедњим расположивим подацима о каматним стопама, банке, у периоду фебруар 2023. године наспрам јула 2022. године, нису повећале каматне стопе на трансакционе депозите становништва. Преносиви и депозити по виђењу сектора становништва су чинили око 68% укупних депозита становништва у фебруару 2023. године, од чега је cca2/3 било у  КМ. Каматне стопе на ову врсту депозита су и даље врло близу 0%, док је ЦББиХ, како сам рекао, повећала просјечну пондерисану накнаду за 62 б.п. Слично је и са депозитима предузећа и у погледу структуре депозита и промјена у просјечним пондерисаним каматним стопама. Преносиви и депозити по виђењу предузећа чинили су око 80% укупних депозита нефинансијских предузећа у фебруару 2023. године, а 76% од тог износа су били у КМ. Каматне стопе и на ову врсту депозита су, и даље, на историјски најнижим нивоима, и банке их уопште нису повећале, у односу на јули 2022. године. Не видимо ни да су порасле, на систематичан начин, ни каматне стопе на орочене и штедне депозите. Дисперзија у каматним стопама на нове депозите је значајна, при чему, посебно у случају нових депозита предузећа, врло мали број банака извјештава да су прикупљали депозите са роком преко годину дана.

Како се актуелна ситуација одражава на Централну банку Босне и Херцеговине, а како на финансијски сектор, посебно на банкарски?

- Околности на међународним финансијским тржиштима су знатно другачије у односу на исти период лани, у смислу да приноси на међународним тржиштима значајно расту. Осмогодишњи тренд ванредно ниских и негативних референтних каматних стопа, укључујући и депозитну стопу ЕЦБ-а, је иза нас. С аспекта инвестирања, овакве околности носе низ изазова. У складу са мандатом дефинисаним Законом, ЦББиХ континуирано предузима мјере прилагођавања структуре и трајања портфеља, у складу са најбољим свјетским праксама, са циљем минимизирања флуктуација у тржишној вриједности нето девизних резерви. Приликом инвестирања девизних резерви, ЦББиХ у обзир узима све релевантне доступне информације и очекивања тржишних кретања, примарно са финансијских тржишта еврозоне, будући да су, због Законом утврђеног оквира, девизне резерве скоро у потпуности инвестиране на финансијском тржишту еврозоне. У складу са анализираним расположивим информацијама, правовремено и адекватно смо се позиционирали за раст приноса. Између осталог, смањили смо удио активе која је подложна снажним флуктуацијама у фер вриједности, каква је злато. Тренутно је у портфељу девизних резерви монетарно злато заступљено са тек око један посто. Средства остварена продајом злата су преусмјерена у активу која, за разлику од злата, носи каматне приходе. У сегменту инвестирања резерви у депозите код банака, централних и иностраних комерцијалних, ЦББиХ има врло прецизно дефинисане критеријуме прихватљиве уговорне стране, географске и вриједносне концентрације, те просјечног трајања. Немамо депозите код иностраних банака које су се посљедњих мјесеци суочавале са изазовима у погледу ликвидности. 

Банкарски сектор у БиХ се може оцијенити као стабилан, одговарајуће капитализован, ликвидан и профитабилан. Индикатори ликвидности, али и тестови на стрес ликвидности и солвентности, указују да је наш  банкарски сектор способан покрити непредвиђене трошкове који могу настати услијед погоршања квалитета кредитног портфеља или повлачења средстава њихових клијената. Банке у БиХ приватне су корпорације које послују на комерцијалном принципу и, у складу са својим интерним процедурама за процјену ризика, али и прописима регулатора, доносе пословне одлуке када је ријеч о одобравању пласмана привреди и становништву. Тренутно не видимо ограничен капацитет банака да финансијски подрже квалитетне клијенте и њихове пројекте, и то је основни начин на који оне могу квалитетно допринијети развоју домаће привреде. ЦББиХ доприноси стабилности банкарског система неупитно одржавајући курс према евру фиксним и обављајући све наше законске функције досљедно, ефикасно и професионално.

БАНКАРСКИ СЕКТОР ОТПОРНИЈИ НЕГО РАНИЈЕ 

Да ли се и колико дешавања у САД и Швајцарској могу одразити на БиХ? Какве су ваше процјене о могућим посљедицама ове кризе?

- Тренутно нема назнака да је дошло до прелијевања ризика са финансијских тржишта САД, Швајцарске и Европске уније на банкарски сектор БиХ. Ни информације из региона не упућују на раст ризика у њиховим финансијским системима. Неспорно је да би се нова глобална финансијска криза одразила на наш финансијски, вјероватно и реални сектор. Међутим, тренутачни развој ситуације, гдје су власти САД и Швајцарске дјеловале одлучно и брзо, суочивши се са бројним расправама о моралном хазарду и правним препрекама, улијева нам повјерење да су „научене лекције“ из претходне кризе и да ће нова криза бити спријечена.

Банкарски систем БиХ је значајно отпорнији на кризне ситуације него што је то био 2008. године. Сектор је консолидован, банке су, појединачно, много боље капитализоване и ликвидне и примарно се ослањају на издашне домаће изворе финансирања. За разлику од периода прије глобалне финансијске кризе, страни извори финансирања кредитне активности у земљи су само потпора, а не нешто о чему, у знатној мјери, зависи привредна активност у земљи. Такође, сада имамо нове законски утврђене и развијене механизме за реструктурисање банака, који дијелом могу укључити и кориштење средстава фонда Агенције за осигурање депозита у БиХ. Капитал овог фонда, у поређењу са 2008. годином, значајно је снажнији, а износ појединачног осигураног депозита у свим банкама које послују у БиХ је повећан са претходних 50.000 КМ на 70.000 КМ. На крају 2022. године 56% укупних прикладних депозита у банкама било је покривено осигурањем путем фонда АОД БиХ, при чему је 73% укупних депозита грађана било осигурано.

Имате ли предикције о даљим корацима Европске централне банке и став о томе како би се они одразили на банке и какве рекације тржишта би могле бити?

- Према релевантним информацијама, након мартовске сједнице Европске централне банке и још једног повећања референтних каматних стопа за 50 б.п, ЕЦБ је наговијестила да ће у погледу даљег повећања каматних стопа бити опрезна, али ће, у случају потребе, пружити адекватну подршку ликвидности банкарског система. Будуће одлуке креатори монетарне политике ће доносити на основу долазећих економских података, што је промјена у односу на раније најављиване планове. У саопштењу нису јасно наведени наредни кораци, што је тржиште перципирало као сигнал да би ЕЦБ могао прећи на мање агресивну мопнетарну политику уколико се наставе турбуленције на тржишту. Реално је очекивати даљи раст референтних каматних стопа ЕЦБ-а, јер је приоритет смањење инфлације. Такве тржишне прилике детерминисаће понашање банака у наредном периоду, односно може се очекивати да ће се у складу са повећањем референтне каматне стопе наставити тренд раста каматних стопа код банака. 

УСПЈЕШНО ПОСЛОВАЊЕ ЦББиХ 

У ово доба године, Централна банка Босне и Херцеговине подноси Финансијске извјештаје за годину која је прошла. Какве је финансијске резултате постигла Централна банка Босне и Херцеговине у прошлој години имајући у виду чињеницу да су прошле године околности на финансијским тржиштима биле неповољне и за ваше пословање те да су неке централне банке у Европи пословале са губитком?

- Чињеница је да су услови на финансијским тржиштима претходних година били изузетно тешки те да су се одражавали и на пословање ЦББиХ, па је добит била мања него прије 5 до 10 година. До погоршања услова за инвестирање дошло је већ 2014. године, али ЦББиХ је својим дјеловањем, односно инвестирањем девизних резерви, прије свега на сигуран, а онда на профитабилан начин, сваке године успијевала пословати позитивно. Пословну 2022. годину смо завршили успјешно, након осам година негативних камата, одлично смо се прилагодили наглим промјенама на финансијским тржиштима скраћивањем трајања нашег портфеља. Дошли смо у ситуацију да имамо значајне приходе, тако да смо 2022. годину завршили са око 26 милиона КМ профита, а планирали смо пола милиона КМ. Овакав профит нисмо остварили у посљедње три и по године. Почетак ове године такође је у знаку позитивних пословних резултата, па је 31. марта ове године нето добит износила 43 милиона КМ.

Колико износе девизне резерве Централне банке Босне и Херцеговине, како су се кретале протеклих година и шта нам говоре ти подаци?

- На дан 14.04.2023. године, девизне резерве ЦББиХ су износиле 14,8 милијарди КМ. Ниво девизних резерви је достигао историјски максимум крајем августа 2022. године када су бруто девизне резерве износиле 16,52 милијарде КМ. У аранжману валутног одбора, промјене у нивоу девизних резерви су узроковане промјенама у платном билансу земље, а врло мало због промјена у фер вриједности инвестираних средстава. Ово смањење девизних резерви није никакав знак за узбуну, ако се зна да спољнотрговински дефицит расте (имамо нето плаћања према нерезидентима већа од нето примитака за извезене робе и услуге), али и да је нето спољно задуживање сектора владе све мање посљедњих година (отплаћује се више постојећег спољног дуга, него су нова задужења). 

ВАЛУТНИ ОДБОР НЕ КРЕИРА ИНФЛАЦИЈУ 

Неријетко се спомиње да је потребно мијењати монетарну политику ЦББиХ, чему се ви изричито противите. Због чега мислите да је валутни одбор добар за БиХ?

- Желим нагласити да нико из ЦББиХ никада није рекао да је валутни одбор идеалан, али је, тренутно, оптимално рјешење за БиХ, због економских и политичких прилика. Валутни одбор добар је за БиХ јер даје стабилну валуту. Захваљујући томе грађани могу бити сигурни да КМ није подложна осцилацијама у односу на евро и да КМ, управо због ове стабилности и везаности за евро, ужива повјерење јавности. Надаље, валутни одбор не креира монетарну инфлацију, што је једна од основних карактеристика овог аранжмана, што не бисмо имали у случају да имамо другу врсту монетарне политике. Дакле, предност овог монетарног аранжмана је што се не може и не смије штампати новац без покрића, јер у валутном одбору свака новчаница и ковани новац у оптицају имају покриће у евру. Да је другачије, имали бисмо монетарну инфлацију која би, у тренутним приликама, у условима повећане цјеновне инфлације, имала разоран утицај на грађане и на економију. Валутни одбор и стабилност валуте коју имамо од изнимног су значаја јер доприносе, између осталог, и очувању финансијске стабилности.

Прелазак на алтернативну монетарну политику, било да је у питању циљана инфлација било режим плутајућег или потпуно слободног курса, ради се због карактеристика економије, између осталог. У суштини, ствар је одабира због низа фактора, од историјског контекста, перцепције јавности у погледу ранијих режима и евентуалних криза, па до данашњих карактеристика.

Валутни одбор не представља препреку економском расту, јер проблеми БиХ нису монетарне, него реалне природе. Што год урадили с курсом, наш извоз не мора нужно порасти, јер смо мање производно конкурентни од земаља које производе исте или сличне производе. Једноставно, трошкови производње, из много разлога, су превисоки и никакве монетарне интервенције не могу много помоћи. С друге стране, слабљење курса КМ би засигурно имало негативне ефекте на дужнике са зајмовима индексираним или изданим у старним валутама. Вриједност дуга би у случају девалвације порасла. Што се тиче циљане инфлације као монетарне политике, пракса је показала да је овај модел, дугорочно посматрано, примјеренији у мирним периодима на свјетским тржиштима хране и енергената и у земљама које имају значајан утицај на свјетске цијене ових роба.  БиХ увози значајне количине хране и сву нафту и природни плин и земља има врло ограничен капацитет да апсорбује цјеновне шокове. Другим ријечима, колики год да би био циљани ниво инфлације, засигурно би био прилично често прекршен, чиме би се нарушавао кредибилитет монетарне политике и централне банке. То не значи да се монетарна политика земље не може мијењати; за то постоји законом прописана процедура. Међутим, то се, у правилу, не ради током криза и уколико економија није прошла кроз значајне структуралне промјене.

На адресу Централне банке Босне и Херцеговине стигло је још једно међународно признање, односно награда Central Banking, која је додијељена Централној банци за транспарентност, а прије тога додијељена су вам два признања Capital Finace International. Колико су вам важна признања која се додјељују институцији?

- Признања су важна у смислу да се и ван граница БиХ препознају рад и напори ЦББиХ. Нама су награде додатна потврда да радимо исправно. Награду Central Banking сматрам посебно важном, будући да се ради о престижној међународној награди која нам је додијељена у врло изазовним временима и у не баш идеалном окружењу за било какве иновације, а посебно за јачање интегритета и транспарентности у раду. Опредјељење за увођење и развој нових модела комуникације и нових функција попут compliance функције, у периоду пандемије и превирања на финансијским тржиштима узрокованим ратом у Украјини, захтијевало је заиста посебан ангажман и захвални смо што јеCentral Banking то препознао и наградио нас за наш труд. Транспарентност и повјерење у рад ЦББиХ нам је од изузетне важности, јер се тиме ЦББиХ додатно позиционира као независна институција, с опредјељењем да јој водиља у раду увијек буде струка, у интересу грађана и државе БиХ.

ПЛАНОВИ И ПРОЈЕКЦИЈЕ 

На које активности ће се Централна банка Босне и Херцеговине фокусирати у наредном периоду?

- Уз редовне активности, споменућу само неколико најважнијих задатака на којима се ради и који ће бити реализовани у наредном периоду. У току су припреме за увођење иновативних начина плаћања који су у складу са савременим трендовима у Европској унији и свијету, а који ће подстаћи финансијску инклузију, смањити трошкове, омогућити једноствнија плаћања и побољшати инфраструктуру финансијских тржишта у БиХ. Наставићемо подржавати и процес ЕУ интеграција земље, што значи и израду и објављивање макроекономских пројекција и специјалистичких студија и анализа и процјена ризика по финансијску стабилност. Посљедња активност се реализује кроз процес координације банкарске супервизије и активности Сталног одбора за финансијску стабилност, којим предсједава ЦББиХ. Обавеза пред ЦББиХ је много, уз подизање стандарда у свим сегментима пословања. Поред нашег властитог рада и фокусираности на резултате, веома нам је битна широка подршка становништва. Уз повећану транспарентност, расте и наша одговорност. Чињеница је да Централна банка слови за најстабилнију институцију у држави, и то је неспорно. Довољно је споменути да је домаћа валута стабилна све ове године, што је заправо у мандату институције који је дефинисан Законом о Централној банци Босне и Херцеговине.

Сваку годину означавамо као годину нових изазова, како бисте ви на крају оцијенили рад Централне банке Босне и Херцеговине, и њене резултате?

- Гледајући уназад, а имајући у виду околности на европском и свјетском нивоу и сложену бх. реалност, сматрам да се ЦББиХ успјешно прилагођавала свим ситуацијама које су се јављале током година кризе на финансијским тржиштима. И наши финансијски резултати, али и резултати на оперативном плану, указују на то да можемо бити изузетно задовољни постигнутим. Оно што је најважније, а што јесте у мандату ЦББиХ, је да је очувана монетарна стабилност. У свему што ради, ЦББиХ настоји одговорно и професионално извршавати свој мандат. Да подсјетим, ЦББиХ одржава платне системе који функционишу без прекида и додатно их унапређује; ми смо фискални агент државе и све обавезе смо извршавали промптно и на вријеме; трезорске послове смо обављали и даље обављамо ефикасно и на вријеме, укључујући и кризне ситуације кад су се потраживале велике количине новца; унапређујемо статистику и усклађујемо је са најбољим праксама; усвојили смо нове моделе за макроекономске пројекције; водимо преговоре са међународним кредитним агенцијама. Осим тога, много смо радили и на унутрашњој реорганизацији, сталном повећању ефикасности, примјењујући у раду најбоље праксе. Укратко, трудили смо се да радимо професионално, одговорно и успјешно, а доказ тога је наша конвертибилна марка која има своју валуту, покриће у евру и ужива повјерење грађана.