Важне чињенице о банкарском сектору БиХ у свјетлу финансијских кретања

Боља капитализираност него у Западној Европи. Банке у БиХ, због ригорознијих захтјева, имају повољније индикаторе капитализираности. Наши индикатори који мјере однос висине капитала и активе су значајно виши него у западноевропским земљама и у БиХ износе око 16%, док је уобичајено да у западневропским земљама износе око 11% или 12%. То је посљедица строжих захтјева у погледу висине капитала, а који су уведени управо зато да би омогућили додатну отпорност банкарског система на "млађим" тржиштима.

Банке не показују знакове погоршања у пословању. Сјетимо се да је криза започела још прије годину дана и да смо тада постали сумњичави у вези са стањем у нашем банкарском систему. Али у прошлом периоду наше банке су наставиле са здравим растом, праћеним добром профитабилношћу, што није био случај у Западној Европи током 2007. У 2007. је забиљежен највећи профит. Слично је било и током 2008. Банке функционишу без поремећаја, немају проблема са ликвидношћу, имају солидне профите и не показују знакове слабости. ЦББиХ је подизањем обавезне резерве пооштрила услове пословања, али им то до сада није реметило рад. Зато можемо рећи да се до сада криза "није прелила" у БиХ, јер узроци кризе нису овдје.

Могући су проблеми са кредитима, али не са депозитима. Усљед глобалне кризе можда ће доћи до поремећаја, што значи да банке неће имати тако јаку експанзију као до сада. Али, проблеми нису фундаментално везани за БиХ и стога наше банке могу трпити посљедице извана, што се може одразити на распложивост кредита, али ни у којем случају то се неће одразити на наше депоненте и њихове депозите.

Стране банке могу лако помоћи својим кћеркама. Удио бх. банака унутар страних банкарских групација је веома мали и износи око 3-5%. Стога, велике стране групације неће имати проблем да помогну својим банкама-кћеркама у БиХ и могу лако интервенисати, ако буде потребно. С обзиром на то да унутар ових групација још нису примијећени значајнији поремећаји, можемо очекивати да су стране групације итекако спремне и вољне да помогну у случају потребе. Сличан закључак се не би могао извести у случају њихових кћерки у Русији или Украјини, гдје имају знатно већу изложеност.

Имплицитна гаранција за стране банке у БиХ. Шефови влада ЕУ су пренијели врло јасну поруку да ни по коју цијену неће дозволити слом својих банака и због тога се већ два дана биљежи значајан пораст инвестиционог расположења и у ЕУ и у САД. Таквим гаранцијама практично је дата имплицитна гаранција и за све чланице банкарских групација из Аустрије и Италије, које доминирају на нашем тржишту. Готово је немогуће да би нека страна банка дозволила слом своје филијале у некој од земаља, јер би то имало негативан утицај на репутацију и изазвало би домино ефекат и у другим земљама.

Структура пословања наших банака је значајно другачија од оних банака које су доживиле слом, тј. проблеме у Енглеској, Исланду и слично. Наше банке се баве традиционалним банкарством и у својој активи нису укључивале потенцијално опасну активу, него готово искључиво само кредите за домаћу економију. Стога, њихова актива није угрожена значајним падом вриједности акција или некретнина у земљама са пренапуханим цијенама некретнина.

Неризичан начин финансирања. Исто тако, наше банке нису у погледу финансирања ослоњене на тржишта која су преко ноћи нестала. Проблем многих банака на Западу је настао када више нису могле своје финансирање остварити на новчаним тржиштима или тржиштима краткорочних обвезница, које су инвеститори напустили чим је пољуљано повјерење. Захваљујући оштрим захтјевима у погледу рочне усклађености, наше банке, срећом, нису имале флексибилност да се задужују на кратко вријеме и да дају дугорочне кредите. Наше банке се значајно финансирају на основу домаћих депозита и то је модел који је преживио и у САД гдје инвестиционе банке управо сада купују такве банке.

Банке у БиХ нису котиране на берзама. Један од узрока слома банака у САД и Великој Британији је промјенљивост њихових акција на берзама усљед "short selling", када усљед пада њихове тржишне вриједности те банке постају мање способне за задуживање. Банке у БиХ нису предмет спекулација на берзама и њихови кредитори добро знају њихову финансијску способност и на основу тога им дају неопходно финансирање са одговарајућом цијеном која одражава њихову финансијску способност. Не постоји могућност да, због пада вриједности на берзама, оне онда морају плаћати много више за нова задуживања, јер већ сада имају адекватну цијену финансирања.

Губитак због чувања ван банака. Чување неокамаћеног новца изван банака је у инфлаторном окружењу неисплативо. У периодима када је ниска инфлација, онда се тај ефекат није толико осјећао. Али данас када инфлација у еврозони износи око 4%, чување евра изван банака значи да штедише трпе значајан губитак на својој штедњи. Умјесто да послије годину дана имају зараду од cca 5% за депозит у банци, штедише, држећи новац код куће, изгубе 4%.

Економске посљедице нећемо моћи избјећи, али финансијски систем није угрожен. Економске посљедице кризе ће се сигурно осјетити у БиХ кроз различите облике. Мања потражња за нашим извозом, мање стране инвестиције, мање туриста, мање дознаке, нарочито из САД, мања донаторска помоћ, слабија приватизација и сл. Али и при таквом развоју догађаја наше финансијске институције нису угрожене. Оне ће наставити радити и биће нарочито важно да ми почнемо више штедјети и стављати то на располагање за производне активности.

Подаци. Интервенција ЦББиХ, којом је обезбијеђено 200 милиона евра готовине, а потом смањењем стопе обавезне резерве са 18% на 14% и додатних 727 милиона КМ, помоћи ће банкама у погледу додатне ликвидности.  

Индиректан утицај. Индиректне посљедице кризе се осјећају и немогуће их је избјећи - огледају се у благом повећању каматних стопа, строжим условима за добијање кредита, итд. Повлачењем депозита из банака ствара се додатни проблем у виду смањења средстава за пласмане и поскупљења капитала. Све би то утицало и на стандард грађана, а тешкоће би осјетила и привреда.  

Улога медија.  И на крају, нагласио бих улогу и значај медија, без жеље да на било који начин утичем на њих, али са потребом да нагласим и њихову одговорност, јер заправо у постојећој ситуацији сви ми морамо дјеловати у интересу грађана и државе. Безразложно дизање тензија, сензационализам, евентуално стварање осјећаја панике код грађана не доприносе стабилизацији прилика. Стога позивам и медије да своје извјештаје базирају на аргументима, али и све компетентне у банкарском и финансијском сектору, да и своје изјаве, такође, базирају на аргументима и што је могуће више, поткријепе адекватним подацима.