Монетарна политика у Босни и Херцеговини

---

1. Валутни одбор је аранжман с фиксним девизним курсом који је везан за валуту „сидро“, злато или чак корпу валута, гдје се сав новац у оптицају може слободно конвертовати у резервну валуту и гдје су основна дјеловања централне банке јасно дефинисана законом о централној банци. Заснива се на чврстим правилима:

• Покриће емисије националне валуте је стабилна страна валута, тзв. резервна валута, минимално у 100% износу;

• Национална валута је у сваком тренутку на захтјев конвертибилна у стабилну страну валуту за коју је везана, према унапријед дефинисаном омјеру;

• Одржавање стабилности валуте први је и основни циљ режима којем су подређени сви остали циљеви.

2. Монетарна политика БиХ регулисана је Законом о Централној банци Босне и Херцеговине. Централна банка Босне и Херцеговине организована је по моделу валутног одбора (енгл. currency board), функционише по правилима пасивне монетарне политике и нема дискреционих права као типична централна банка. То значи да не може користити девизни курс као средство за ублажавање економских шокова, не може креирати новац без покрића и кредитирати владу, не може дјеловати као кредитор посљедње инстанце, односно посуђивати новац банкама и не може директно стимулисати економски раст.

У пракси, валутни одбор представља врло једноставно правило које значи да свако онај ко жели имати домаћи новац – конвертибилну марку (KM) мора га купити за страни конвертибилни новац. С обзиром на то да је KM везана за валуту „сидро“, евро, онда се та куповина KM обавља по фиксном девизном курсу који износи 1,95583 KM за један евро. Када се KM купује за неки други конвертибилни новац, онда се те трансакције обављају по тржишном девизном курсу. Дакле, да би валутни одбор функционисао, резерве стране валуте морају бити довољне да свима онима који посједују новчанице и кованице KM, укључујући средства банака на рачунима резерви у Централној банци Босне и Херцеговине и депозите депонената Централне банке, омогуће да их могу конвертовати у резервну валуту. Једноставније речено, свака емитована KM има покриће у страној валути или, изражено језиком струке, монетарна пасива не смије никада бити већа од девизне активе Централне банке Босне и Херцеговине. Више на: https://cbbh.ba/Content/Read/14

3. Монетарна политика је Законом о Централној банци Босне и Херцеговине повјерена Централној банци БиХ, чиме је и установљен валутни добор, односно чврсто везање KM за EUR. Овај модел је оправдан карактеристикама наше економије и неспорно је да је дао свој допринос економији земље и оправдао своје постојање.

Прелазак на алтернативну монетарну политику, било да је у питању циљана инфлација било режим плутајућег или потпуно слободног курса, ради се због карактеристика економије, између осталог. У суштини, ствар је одабира због низа фактора, од историјског контекста, перцeпције јавности у погледу ранијих режима и евентуалних криза, па до данашњих карактеристика.

Валутни одбор не представља препреку економском расту, јер проблеми БиХ нису монетарне, него реалне природе. Шта год урадили с курсом, наш извоз не мора нужно порасти, јер смо мање производно конкурентни од земаља које производе исте или сличне производе. Једноставно, трошкови производње, из много разлога, су превисоки и никакве монетарне интервенције не могу много помоћи. С друге стране, слабљење курса KM би засигурно имало негативне ефекте на дужнике са зајмовима индексираним или издатим у старним валутама. Вриједност дуга би у случају девалвације порасла. Што се тиче циљане инфлације као монетарне политике, пракса је показала да је овај модел, дугорочно посматрано, примјеренији у мирним периодима на свјетским тржиштима хране и енергената и у земљама које имају значајан утицај на свјетске цијене ових роба. БиХ увози значајне количине хране и сву нафту и природни гас и земља има врло ограничен капацитет да апсорбује цјеновне шокове. Другим ријечима, колики год да био циљани ниво инфлације, засигурно ћемо га прилично често кршити, чиме се нарушава кредибилитет монетарне политике и централне банке. То не значи да се монетарна политика земље не може мијењати; за то постоји законом прописана процедура. Међутим, то се, у правилу, не ради током криза и уколико економија није прошла кроз значајне структуралне промјене.