ЦББиХ на годишњим састанцима у вези с Програмом економских реформи за период 2025 – 2027.

Припремила: др Белма Чолаковић

Руководилац Канцеларије водећег економисте

Представница Централне банке Босне и Херцеговине (ЦББиХ), водећа економисткиња др Белма Чолаковић присуствовала је, у саставу делегације Босне и Херцеговине, техничком састанку Економског и финансијског комитета (енг. Economic and Financial Committee - Alternates, EFC-A). Комитет је тијело Европске уније успостављено с циљем промовисања координације међу чланицама Уније. Одбор пружа мишљења, на захтјев Савјета Европске уније (ЕУ) или Европске комисије (ЕК). Материјали за Савјет укључују процјене економске и финансијске ситуације, координације економских и фискалне политике, информације у вези с питањима финансијских тржишта, политика девизног курса, те веза с трећим земљама и међународним институцијама. Комитет, такође, даје оквир за припрему и одржавање дијалога између Савјета и Европске централне банке (ЕЦБ).

Управо везано за процјене ситуације у трећим земљама, састанак EFC-Aје саставни дио оцјене Програма економских реформи (PER) које свака земља кандидат за чланство у ЕУ доставља годишње, за период од три године. Документ се припрема у складу с методологијом и структуром коју одобрава ЕК, и презентује средњорочни оквир макроекономских и фискалних параметара земље. ПЕР, такође, даје осврт на напредак који је земља урадила током године дана од претходног састанка, слиједећи раније препоруке. Састанак је само један у низу, који се тиче оцјене квалитете и кредибилности PER-а земље кандидата, а процес кулминира заједничком изјавом институција ЕУ и високих званичника земље кандидата на састанцима у мају, која садржи конкретне приједлоге за земљу, да би се процес придруживања ЕУ убрзао, а квалитет живота становништва приближавао просјеку ЕУ и током процеса преговора за приступање. Састанку EFC-A претходи низ састанака, по достави PER, између институција ЕУ (ЕК, ЕЦБ и Евростата) и институција земље кандидата (у првом реду централне банке и министарства финансија), а посебан акценат се ставља на степен испуњења препорука из прошле године, макроекономске трендове и пројекције, те започете реформске процесе, укључујући очекивања и ограничења везано за њихову имплементацију, посебно у сегменту могућности њиховог финансирања.

На самом састанку EFC-А, присутна су изасланства земаља кандидата за чланство у ЕУ, с једне, те ЕК, ЕЦБ, Евростата, и земаља чланица у ЕУ, с друге стране. Сваку земљу кандидата за чланство представљају средишња банка и министарство финансија, а могуће је да делегација има још два члана, у другом реду, у својству посматрача. Интервенција по земљи је строго ограничена на по пет минута по институцији, уз додатних пет минута за осврт, коментаре и питања представника једне од земаља чланица, везано за достављени PER. Потом, делегација земље има додатна три минута да одговори на конкретна питања. На крају, пружа се прилика и осталним присутним да делегацији земље поставе питање. Потом свака од делегација даје изјаву да ли се слажу с нацртом заједничке изјаве и закључака с препорукама, која ће бити формално усвојена и објављена на састанцима на високом нивоу у мају. Нацрт заједничке изјаве припремају EКи ЕЦБ, након оцјене поднесеног PER-а и низа састанака почетком године с институцијама земље кандидата за чланство, а оне, по усаглашавању ставова, могу да доставе коментаре и сугестије за евентуалне измјене или појашњења. Ове сугестије ЕК и ЕЦБ не морају усвојити, јер се, у коначници, ради о њиховој оцјени напретка земље и кредибилности аргумената и информација изнесених у PER. Ипак, институције ЕУ прихвате аргументоване коментаре, а нетачних навода у нацрту, у правилу, нема. Суштина је да ови састанци нису простор да се с институцијама ЕУ нашироко полемише о посебностима земље, него да се усвоје препоруке за приоритетне активности земље, у мандату EFC, које ће институцијама ЕУ бити сигнал опредијељености земље за чланство, и дати мјерљиве резултате о напретку у процесу ЕУ интеграција.

И на овом састанку су, нажалост, институције ЕУ констатовале да само Босна и Херцеговина, од осам присутних делегација, није на вријеме доставила документ PER за период 2025 - 2027. Савјет министара БиХ је тек половином марта усвојио нацрт PER-а, и документ је, с два мјесеца закашњења, достављен институцијама ЕУ. Ово је трећа година заредом како БиХ, једина од земаља кандидата за чланство, не доставља кључни, годишњи документ о напретку благовремено, а и достављено се оцјењује као документ са значајним простором за побољшање. Посљедично, институцијама ЕК се шаље сигнал како земља процес ЕУ интеграција схвата мање озбиљно, у односу на остале кандидате за чланство, а оставља се и знатно мање времена институцијама ЕУ за давање конструктивних и конкретних приједлога за побољшање. Овом приликом се посебно захваљујемо представнику Министарства финансија Литваније, који је, упркос врло кратком року за давање коментара на достављени PER, врло озбиљно приступио коментарисањну документа који је доставила БиХ, и поставио врло конкретна питања делегацији БиХ.

Непосредно прије сваког EFC састанка, институције ЕУ, свакој од земаља кандидата, доставе два питања, по једно за централну банку и министарство финансија. Питања за централну банку, обично, припрема ЕЦБ. Ове године, питање на које је ЦББиХ дала одговор током своје петоминутне интервенције је: „Како оцјењујете изгледе и ризике везане за инфлацију, укључујући и квалитет мјерења инфлације, очекивања домаћих сектора и институција, везано за инфлацију, а све у контексту ограниченог простора за дјеловање монетарне политике. Које друге политике сматрате релевантним за постизање стабилности цијена?“ Од питања која је представник Литваније имао за нашу делегацију, Централна банка је преузела питања везано за потенцијални ефекат раста минималне плате на цјеновну конкурентност и, индиректно, економски раст у средњем року. Додатно питање испред земаља чланица је било: „У којој мјери је БиХ почела да испуњава препоруке из извјештаја FATF из децембра 2024. године, а да би се спријечило евентуално назадовање земље на листама ове организације?“

У вези с питањем квалитета мјерења инфлације у БиХ, истакли смо да је, на основу закона из 2002. године, једина институција задужена за званично мјерење цијена, на нивоу БиХ, Агенција за статистику Босне и Херцеговине, и то из инпута које достављају ентитетски заводи за статистику. Ипак, желећи да доприноси испуњавању ранијих препорука институција ЕУ, ЦББиХ је недавно почела, у аналитичке сврхе, и званично да објављује нашу процјену базне и инфлације цијена у сектору услуга. До сада смо објављивали само наше брзе процјене базне и инфлације у сектору услуга, а од података за фебруар 2025. године, објављујемо и процијењене историјске вриједности индекса.

У наредним данима, ЦББиХ ће, као дио делегације земље, дати своју сагласност на коначни нацрт заједничке изјаве. Изјаву ћемо, по усвајању на састанцима у мају, на којима ће ЦББиХ, такође, имати свог представника, објавити у цијелости, у сегменту који се тиче БиХ. Циљ нам је потцртати колико је битан процес ЕУ интеграција земље, колико је озбиљног пута и посла пред свима нама, и како га, бар, не требамо додатно отежавати неблаговременим реакцијама, или недостављањем докумената у траженом формату.